Roditelji tinejdžera, otreznimo se dok nije kasno
- Napisao/la Dijana Radojković
- Kategorije Pozitivna disciplina, Za roditelje
- Datum September 8, 2023
Ne znam da li je još neko povezao činjenice… Tinejdžeri pate kada osećaju da nisu prihvaćeni i prepoznati. Osećaju da su odvojeni od drugih, da su usamljeni kao panj na livadi.
Zašto? Zbog nastojanja drugih da ih načine drugačijim nego što jesu.
Neće da uče? “Lenji” su? Razmaženi? Neprekidno se bave telefonom, igricama, kompjuterima?
Da li se pitamo ZAŠTO to rade? Ili preskačemo to pitanje, i nastavljamo da ih “popravljamo”? Kako bi onda oni mogli da se dobro osećaju u svojoj koži, kada neko stalno pokušava da ih nauči nečemu, a oni to neće?
Dugotrajno i uporno pokušavanje da nateramo decu da rade, misle, osećaju nešto što oni, u stvari, ne misle, ne osećaju, ne žele da rade – dovodi do osećaja odvojenosti od drugih, utiska da nikada neće zadovoljiti očekivanja drugih (pre svega, roditelja, do čijeg im je mišljenja najviše stalo). I baš je teško završiti ovu misao i napisati do čega ovakvi postupci mogu dovesti tinejdžera.
Da, postoje tinejdžeri koji sumnjaju u sebe, koji su navedeni da ne misle dobro o sebi, koji misle da ne vrede ništa, da nikad neće uspeti ni u čemu, da su “gubitnici”. Puno je tužnih tinejdžera koji su na pola koraka od odustajanja. Ima ih koji već jesu odustali od sebe. Koji su se sklonili od permanetnog osećaja uzaludnosti u virtuelni svet, u svet destrukcije ili, čak do ivice ponora, i na kraju – pomisli o suicidu.
Ono što često čujem od njih je da su ubeđeni da nema nade za njih i da ih niko ne razume (čitaj: ne voli).
Iako se većina roditelja zaklinje u bezgraničnu ljubav prema svojoj deci, ta poruka zaluta u strahovima roditelja da neće dobro vaspitati svoje dete, da će drugi reći ovo ili ono. Da će podbaciti kao roditelji, ako im dete ne upiše ovu ili onu školu, ako ne postigne određeni uspeh u školi, ako se ne javi komšiji na ulici ili ako oblači nekakvu “neprihvatljivu” garderobu. A oni, u stvari, to čine grozničavo nastojeći da se pokažu, dokažu da su potrebni, primećeni i vredni pažnje.
Otreznimo se, dok je još uvek moguće pomoći im. Probudimo se iz tog sumanutog sna o uspehu i položaju u društvu, preko leđa naše dece.
Nije život ravna linija. Niti su nam putevi i ciljevi isti. Dopustite deci da iskažu sve o čemu misle. Saslušajte ih ozbiljno i duboko se zamislite. Čućete ih konačno, i u sopstvenoj tišini ćete shvatiti suštinu: svi mi čeznemo da smo povezani sa drugim ljudskim bićima. Tako je i sa tinejdžerima (iako vam to često ne izgleda tako 😊).
Kako da naučite da ih saslušate, ali stvarno i ozbiljno saslušate? I pri tom, da se uzdržite od pridika, prebacivanja, kritike i ironije, da bi sačuvali konekciju sa svojom decom, i time zadržite mogućnost uticaja, koji im je još uvek, itekako potreban?
To stvarno može da se nauči i uvežba na jedinstvenom treningu roditeljskih veština „Kako preživeti burne godine – i sačuvati konekciju sa tinejdžerima“ koji traje 8 sedmica i odvija se samo dva puta godišnje.
O kakvom treningu je reč?
Ovaj trening roditeljskih veština predstavlja jedinstven program edukacije za roditelje tinejdžera. Bazira se na tri moćne oblasti: Pozitivna disciplina, Svesno roditeljstvo i Mindfulness. Treningom su obuhvaćeni najčešći izazovi koje imaju roditelji tinejdžera i dece pretinejdžerskog uzrasta, ali isto tako, trudim se da biram i prilagodim sadržaje grupe sa kojom radim tako da obuhvatim i odgovorim na sve potrebe i pitanja koje učesnici podele sa mnom, i sa svima na grupi tokom treninga.
I ne samo to! Iz susreta u susret, učesnici se upoznaju jedni sa drugima i postepeno stiču poverenje u mene i u druge učesnike, da bi se ohrabrili da učestvuju u vežbama koje su predviđene na svakom susretu. Jer, jedino konkretnim isprobavanjem i vežbanjem, nove veštine mogu da postanu novi način komunikacije u svakodnevnom životu.
Ovakav način rada je izvodljiv u manjoj grupi učesnika, kako bi svako imao prilike da učestvuje aktivno, da pita ono što ga interesuje ili da traži dodatno objašnjenje kada oseti potrebu. Ono što je divno je što, vremenom, iz susreta u susret, učesnici počinju da se uključuju u diskusiju i često pružaju uzajamnu podršku i ohrabrenja.
Više informacija o treningu i načinu prijave pronaći ćete OVDE.