Odrastanje nije nimalo lako, ni jednostavno. Stalno prilagođavanje nameće deci angažovanje kapaciteta koji često nisu dovoljno razvijeni – počevši od prvog odvajanja od roditelja, polaska u vrtić, zatim školu, zadovoljavanje često nejasnih očekivanja učitelja, nastavnika, roditelja i vršnjaka, prve simpatije, uspesi i neuspesi… U tinejdžerskom periodu očekivanja su sve veća, odricanja takođe, a autentičnost sve manja. Nema mnogo prostora da se iskaže stav, mišljenje, posebnost. Sve što je preostalo detetu kada postane tinejdžer je da se pobuni, a odrasli mu to ne dozvoljavaju. Ono što bi tinejdžeri najradije bili i radili je nešto sasvim drugo u odnosu na ono što se od njih očekuje. Zbog toga se pitaju: „Ako me roditelji bezuslovno vole, zašto mi nameću da budem ono što nisam? A još mi ne daju ni da se pobunim! Zar ne vide da sam nesrećan? Zar ne vide da to nisam ja? I ko sam onda ja?“

Iako najčešće ne deluje tako, tinejdžerima je ustvari stalo do mišljenja roditelja. Oni čeznu za zadovoljnim pogledom roditelja. Često se desi da tinejdžeri lažu svoje roditelje, ne u nameri da zaštite sebe od moguće kazne ili kritike, nego da bi sačuvali svoje roditelje nerviranja. straha ili ljutnje. Dirljivo je kada shvatimo da tinejdžeri nastoje da zaštite dostojanstvo svojih roditelja. Ne žele da dele sa drugima mane, zablude ili greške svojih roditelja – jer ih vole i prihvataju njihove nesavršenosti!

Shvatamo, zar ne, da ne znamo mnogo o tinejdžerima. Učenje nikad ne prestaje!

Upoznajte svoje tinejdžere kako biste ih razumeli. Naučite kako funkcioniše mozak deteta u različitim fazama odrastanja. Naučite kako da čujete vaše dete, kako da ga prihvatite i pružite mu podršku. Naučite moćne alatke Pozitivne discipline koje će vam pomoći da osnažite povezanost i transformišete odnose sa vašom decom.

Počnimo da radimo na sebi. Da se trudimo, da učimo, da priznajemo greške, da se polako menjamo. To nije lako i nije brzo, ali je moguće i vredno je svakog truda. Za početak, važno je da budemo svesni da je do nas.