Testimonials

Kao vaspitač po struci, mama i preduzetnica, naučila sam da su principi Pozitivne discipline zapravo alati za zdrav život. Moje putovanje sa Dijanom traje već  godinama – počelo je dok sam radila u vrtiću, a danas taj pristup živim u svojoj porodici i biznisu. Odrasla sam u vremenu “ćuti i radi”, ali sam kroz ovaj rad shvatila da vaspitanje i naše odrastanje ne moramo i ne smemo samo da prekopiramo na svoju decu.

Priznajem, najteže je bilo „popraviti“ sebe i svoje reakcije, ali to uloženo vreme mi se danas vraća kroz duboku konekciju sa decom i mir u izazovnim situacijama kao što su škola, ocene, korišćenje telefona, igranje igrica, prvi izlasci, prvo samostalno letovanje, proslava Nove godine sa drugarima, da ne moram sve da drzim pod kontrolom i da ih podrzavam u njihovim odlukama.

Nije uvek bilo lako, niti je ali je postalo lakše. Kao da učite nešto novo, nepoznato, grešite i učite na greškama.

Ovaj trening mi je bio ključan jer radim sa mladim ljudima i u preduzetništvu; naučio me je kako da gradim autoritet kroz poštovanje.

Dijana je  mentor kojem od prvog dana bezrezervno verujem, jer njen rad daje rezultate u realnom životu, ne samo u teoriji. Nemojte čekati da izazovi postanu preveliki da biste počeli da radite na sebi.  Gradila sam temelje da moja deca sutra postanu odgovorni, samosvesni ljudi koji imaju pravo izbora.

To putovanje počinje vašom odlukom, upravo sada.

Emina Ćap Savić je pohađala trening “Kako preživeti burne godine” u proleće 2023. godine i nakon treninga je shvatila gde se njen posao završava! Koliko je važno osetiti kad je trenutak zastati i pustiti dete da samo odluči kojim putem želi da krene, isto je važno koliko i pustiti ga da samostalno zakorakne. 

“Imamo potrebu da podelimo sa vama još jedno iskustvo sa mojom šesnaestogodišnjom ćerkom. Naime, radi se o tome da je prošle godine uporedo upisala gimnaziju i muzičku školu (solo pevanje i klavir), fokus joj je bio na muzičkoj školi…. Kako je prva godina prolazila ona se transformisala od povučene devojčice do buntovne pank tinejdžerke….U gimnaziji je stekla nove drugare, ima momka, sretna je… A i ja sa njom… Naravno da joj je interesovanje za muzičku školu popustilo, jer tu školu je upisala stidljiva devojčica, pomalo i uplašena od promena…Samostalno je počela da svira gitaru, a opera koju peva u muzičkoj je više ne interesuje…

Znala sam da će doći trenutak kada će reći da ne želi da ide u muzičku i došao je….

Zahvaljujući veštinama koje sam stekla na vašoj radionici, odgovorila (ne reagovala) sam joj onako kako sam smatrala da je njoj sad potrebno (ne meni).

Nakon razgovora sa njom i postavljanja znatiželjnih pitanja, pustila sam neko vreme da razmisli.

Juče je došla sa predlogom da ipak krene u muzičku školu i da sama proceni da li će ostati ili se ispisati….

E sada, ovo Vam pišem jer pre Vašeg treninga, ja bih sigurno pokušala da je na ovaj način izmanipulišem i nekako nagovorim da ipak završi muzičku školu, jer će imati diplomu više, šta će ljudi reći ako jedan vukovac se ispisuje iz škole….. Ali sada zaista osećam u dubini sebe da razumem svoje dete i da je moj posao bio da joj pomognem da sagleda sve aspekte te škole i tu se moj posao završava! Odluku donosi ona, a ja sam usaglašena sa njenom odlukom, jer verujem u nju…. Ovo je trenutak gde sam mogla da se jako ogrešim o svoje dete, ali nisam…. I zato želim još jednom da Vam se zahvalim jer znam i osećam da činim dobro svom detetu, a Vi ste mi u tome pomogli… Ako nekome ovaj moj primer posluži bilo bi mi drago što mogu da pomognem da ovaj svet bude bolje mesto, a naša deca sretna…. Veliki pozdrav”

Draga Dijana,
Razmišljam nešto već neko vreme.. Već danima razmišljam o tome kako me je tvoj Trening pokrenuo i prodrmao.
Prošle godine u ovo vreme sam se priključila tvojoj grupi i prošla Trening. Moram priznati da mi se život promenio iz korena od tada. Moj odnos sa decom je mnogo, mnogo bolji. Moj tinejdžer se otvorio, komunicira sa mnom, zadovoljniji je.. a ja sam postala mama koja manje viče, koja je smirenija i staloženija u do juče izazovnim situacijama. Hvala Ti na tome. Krenula sam na taj put i sad mnogo radim na sebi, mnogo čitam, istražujem i nalazim načina kako da decu usmerim na pravi put. Zapravo je tvoj trening bio prvi korak ka tome, a iskreno se nadam da ćeš osmisliti i neki “napredniji” trening za nas “veterane” Draga Dijana, to je sve zahvaljujući tome što “PUMPAŠ LJUBAV”
Puno pozdrava ti šaljem 

Drago mi je da sam bila deo edukacije koja potpuno menja ugao gledanja na roditeljstvo u najpozitivnijem mogućem smislu. Način na koji smo do sada odgajani bio je, pored puno ljubavi, ispunjen, nažalost i velikim brojem (nesvesnih) grešaka naših roditelja, njihovih roditelja itd.

Sa novim uvidima osećam se mnogo rasterećenije, opuštenije i snažnije u svakodnevnom funkcionisanju sa svojom decom, jer vidim pozitivne promene kod sebe i njih. Alati koje sam naučila od Dijane pomažu mi da ostanem smirena, da češće dopustim svojoj deci da misle svojom glavom, da razumem njihova osećanja i da njima pomognem da razumeju svoja osećanja.

Takođe, sada znam na koji način da im pružim ohrabrenje, da im postavim pitanja koja će njih navesti da sami dođu do odgovora. Svakodnevno učim i radim na tome da “pustim” svoju decu, da smanjim kontrolu nad njihovim životom, jer kroz program sam osnažena da oni zaista znaju šta je dobro za njih i nekada ih naša kontrola stvarno može sputati u njihovim mislima i delima. I na kraju povezivanje čitave porodice kroz porodične sastanke gde smo naučeni kada i kako da ih vodimo su zaista šlag na tortu dobrih i zdravih odnosa roditelja i svoje dece.

Puno sam naučila, ali i dalje učim i svakodnevno se trudim da primenim naučeno.

Dijana, veliko hvala na beskrajnoj podršci i savetima.

U životu postoje trenuci koji ga menjaju zauvek jer imaju snažan uticaj na to kako će naša budućnost da izgleda. Jedan od takvih trenutaka za mene bio je onaj kada sam upoznala Dijanu Radojković.Prvi susret sa njom otvorio mi vrata ka jednom novom svetu, punom ljubavi, empatije, samospoznaje i rada na sebi. Druženja sa Dijanom pomogla su mi da bolje razumem svoju decu, povežem se sa njima, izvinim se kad pogrešim i naučim iz svojih grešaka. Moj suprug mi se ubrzo pridružio na ovom putu, pa je i naš brak postao čvršći i bolji. Promenio se i način na koji doživljavam druge ljude i komuniciram sa njima. Mnoga znanja i alate koje sam dobila na Dijaninim edukacijama primenjujem i u svom poslu (lekar sam po struci), rezultati su neverovatni!
Učim i dalje: da postavljam granice, praštam, slušam, budem strpljiva, uvek postoji nešto što se može unaprediti.
Rekla bih da je prihvatanje principa pozitivne discipline dovelo do toga da postanem bolja osoba- i prema drugima i prema sebi.
Hvala ti Dijana, za sve ono što nam pružaš, neprocenjivo je. Menjaš ovaj svet nabolje.

Nakon programa se osećam odlično, uz mnogo manje nervoze, sve je u mojim rukama i baš kao što ste rekli – ja sam heroina, pobednik ☺

Primetila sam da smo prisnije, da nema više ćutanja i durenja. A Maja je zadovoljno, pričljivija je i interesantno joj je što vidi da se trudim, pa je počela i ona, kopira me :-).  Maja je jako srećna što idem na radionicu, zanimljiva joj je igra sa šljokicama, sviđa joj se što sam interesantnija i nisam više ona dosadna, zvocava mama ili se bar trudim da to budem u manjoj meri.

Ono što mi je trenutno stanje je da vlada harmonije kod Marjanovića, da li sam ja toliko promenila raspoloženje ili šta je, ali tenzije nema.

Juče smo Maja i ja nešto pričale i na kraju kaže ona meni, mama pa mi isto razmišljamo. Ovo se nije desilo nikad, više ne znam ni šta je bila tema razgovora nešto oko škole, društva, oblačenja..obično smo se razmimoilazile i nisam očekivala takvu njenu reakciju. Toliko sam bila srećna posle te rečenice.

Samo sam htela da vam se zahvalim što postojite . Jedna moja prijateljica mi je pre neki dan, dok je gledala kako razgovaram sa mojim i njenim sinom rekla:
„Vredi svaki dinar to što si naučila“ .
Prvi put kad ste došli kod nas, temperamentni Aleksandar je imao možda nepune 2 godine.
I tada smo naučili osnovne alatke distrakcija i supstitucija, koje su nas spasile puno puta.
Od tada je prošlo jako puno, a često sam se pitala, pogotovo u teškim situacijama, da li će ovo moje ulaganje uspeti?
Danas sam ponosna na svog petogodišnjeg dečaka i na način kojim rešavamo probleme/situacije. Pre neki dan je on smirivao mene kad sam se posvadjala sa svojom mamom.
“Mama, vidim da si uzbudjena. Nije lepo da se svadjaš sa bakom. To je naša baka. Diši duboko. To će ti pomoći.”

Vi ste nam sad takoreći porodični prijatelj. Ne mogu Vam opistati koliko sam posle Vaše radionice mirnija. Sin (16 god) koji je bio prilično ćutljiv počeo je otvorenije da priča (Konekcija pre korekcije). Kroz priču saznajemo da je najbitinije društvo (škola je trenutno na nekom 4-5 mestu) Mi smo shvatili, a i on polako shvata da su ocene samo njegove. Pa zašto sam se ja u osnovnoj školi nervirala na svaku njegovu lošiju ocenu, kad sad i ne mogu da se setim koje su to ocene bile a često smo ga zbog njih grdili. Koliko samo grešaka tada pravili. Mlađa ćerka počinje da ulazi u tinejdž period i svakakve zahteve ima. Ranije bih joj rekla “Šta ti pada na pamet” a sad ipak malo dublje ulazim u priču o svakom zahtevu i na kraju se dogovorimo a ona je zadovoljna. Sa starijom ćerkom je još uvek ponekad burno ali se uvek setim sebe kako sam u tom periodu smatrala sebe odraslom. U principu manje je mojih burnih reakcija a onda i ona ne reaguje burno.

Vreme je brzo prošlo i svašta smo mogli da čujemo i od Vas i od drugih roditelja.

Moram priznati da mi je sad malo lakše jer mi se ugao gledanja na decu promenio. Nisam toliko više ljuta za njihove ocene. Nekad me uhvati da brinem, gledajući previše u budućnost ali onda shvatim da ni mi u njihovim godinama nismo mnogo gledali u budućnost.

Ona super fora, da su njihove sobe njihove prostorije i da tamo mi roditelji  ne ulazimo, je odlična. Pristaju da zajedničke prostorije održavaju urednim a za uzvrat da im ne komentarišemo njihove sobe.

U jednom trenutku je starija sestra koja deli sobu sa mlađom rekla mlađoj: „Stvarno je vreme da sredimo sobu!“ ja sam se oduševila.

“Dijana nam je pomogla da shvatimo da smo mi ti koji treba da se menjamo, da smo stvorili jedinstvena, savršena bića koja su na svom putu, koji ne mora biti isti kao naš. Najvažnije što sam naučila da ne živim više u strahu i brizi za njih, nego živim tu sa njima u ovom trenutku, jer niko ne zna šta će nam budućnost doneti, a ljubav je najlakše podeliti, a onda se umnožava beskonačno. VELIKO HVALA OD SRCA. “