Često čujemo da bebe ne treba previše nositi, držati u naručju, ljuljati, ne reagovati baš svaki put na plač. Sve to zato što se bojimo da bi se mogle navići na ljubav, nežnost i brigu.
Zašto bi neko uopšte predložio da dete navikavamo na manjak ljubavi?
Samo zato što bi jednog dana mogli da od nas, svojih roditelja, traže više ljubavi?
Šta je loše u tome da očekujemo da nas vole ljudi koje mi volimo?
