Leto je moje omiljeno godišnje doba. Oduvek. Mislim, i kad sam bila dete i kad sam bila devojka, a i sad. Hoću da kažem, u različitima periodima, iz različitih razloga, ali omiljeno mi je leto. Jedino što mi je uvek smetalo – to su sićušna stvorenjca koja mi remete san. Skoro svake noći, svakog leta, i obično – tačno u 3h – počinje bitka. Oni se bore za kap moje krvi, a ja za nepreknut miran san.
Mrtva trka.
Novogodišnjim praznicima najviše se raduju mališani. Posebne ceremonije i rituali propraćeni poklonima razveseliće svako dete. Ipak, mališani najviše nade polažu u Deda Mraza.
Tokom cele godine oni se raduju i željno iščekuju ovog simpatičnog deku koji im donosi baš ono što su tokom godine najviše želeli. I dok deca sa nestrpljenjem očekuju dan kada će ih posetiti Deda Mraz, roditelji se pitaju – ko je ovaj deka i kako je on uopšte nastao? Verovanje u Deda Mraza nosi sa sobom suštinski problem: da bi dete dobilo poklon od njega, mora da “bude dobar” cele godine.
A šta je to uopšte “biti dobar”?